حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَجُلاً عِنْدَ الْمَقَامِ يُكَبِّرُ فِي كُلِّ خَفْضٍ وَرَفْعٍ وَإِذَا قَامَ وَإِذَا وَضَعَ، فَأَخْبَرْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَوَلَيْسَ تِلْكَ صَلاَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَ أُمَّ لَكَ.
Амр ибн Авн бизга айтди: Ҳушайм бизга айтди, Абу Бишрдан, у Икримадан: У деди: Мен Мақом (Иброҳим) ёнида бир кишини — ҳар бир эгилишда ва (бошни) кўтаришда, (қиёмга) турганида ва (саждага) қўйганида такбир айтаётганини — кўрдим. Буни Ибн Аббос розияллаҳу анҳуга айтдим. У: ‹Бу Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намози эмасми, эй онаси йўқ (киши)?› деди.