1762-ҳадисСаҳиҳи Муслим · Мусофир намози
وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ سِيرِينَ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عُمَرَ . بِمِثْلِهِ وَزَادَ وَيُوتِرُ بِرَكْعَةٍ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ . وَفِيهِ فَقَالَ بَهْ بَهْ إِنَّكَ لَضَخْمٌ .
Анас ибн Сирин айтди: Мен Ибн Умардан сўрадим — худди шу мислида; ва: «кечанинг охиридан бир ракат билан витр қилар эди» (деб) зиёда қилди; ва унда: «У: ‹Баҳ, баҳ! Сен ҳақиқатдан йўғон экансан› деди» (дейилди).