حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ زَارَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَبْرَ أُمِّهِ فَبَكَى وَأَبْكَى مَنْ حَوْلَهُ فَقَالَ " اسْتَأْذَنْتُ رَبِّي فِي أَنْ أَسْتَغْفِرَ لَهَا فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي وَاسْتَأْذَنْتُهُ فِي أَنْ أَزُورَ قَبْرَهَا فَأُذِنَ لِي فَزُورُوا الْقُبُورَ فَإِنَّهَا تُذَكِّرُ الْمَوْتَ " .
Абу Ҳурайра айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) онасининг қабрини зиёрат қилди ва йиғлади ҳамда атрофидагиларни (ҳам) йиғлатди. Кейин: «Мен Роббимдан — уни учун истиғфор сўрашга — изн сўрадим, аммо менга изн берилмади; ва ундан — унинг қабрини зиёрат қилишга — изн сўрадим, бас менга изн берилди. Бас қабрларни зиёрат қилинг; чунки у ўлимни эслатади» деди.