حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، - رضى الله عنه - قَالَ تَسَحَّرْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قُمْنَا إِلَى الصَّلاَةِ . قُلْتُ كَمْ كَانَ قَدْرُ مَا بَيْنَهُمَا قَالَ خَمْسِينَ آيَةً .
Зайд ибн Собит (розияллаҳу анҳу) айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан саҳарлик қилдик, кейин намозга турдик. (Ровий:) Мен: «Улар иккови (саҳарлик билан намоз) орасидаги (вақт) миқдори қанча эди?» дедим. У: «Эллик оят (ўқишча)» деди.