وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ أَمَّا إِسْحَاقُ فَقَالَ كَرِوَايَةِ ابْنِ بِشْرٍ " أَوِ الرَّضْعَتَانِ أَوِ الْمَصَّتَانِ " . وَأَمَّا ابْنُ أَبِي شَيْبَةَ فَقَالَ " وَالرَّضْعَتَانِ وَالْمَصَّتَانِ " .
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим иккаласи Абда ибн Сулаймондан, у Ибн Абу Арубадан шу иснод билан ривоят қилди. Ишоқ эса Ибн Бишрнинг ривояти каби: «ёки икки марта эмизиш ёки икки марта сўриш» деди; Ибн Абу Шайба эса: «ва икки марта эмизиш ва икки марта сўриш» деди.