حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ بَيْعِ ثَمَرِ النَّخْلِ حَتَّى تَزْهُوَ . فَقُلْنَا لأَنَسٍ مَا زَهْوُهَا قَالَ تَحْمَرُّ وَتَصْفَرُّ . أَرَأَيْتَكَ إِنْ مَنَعَ اللَّهُ الثَّمَرَةَ بِمَ تَسْتَحِلُّ مَالَ أَخِيكَ
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб: бизга Исмоил ибн Жаъфар Ҳумайддан, у Анасдан ривоят қилди, дедилар — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хурмо палмаси мевасини у товланмагунича (ранг олмагунича) сотишдан қайтарди. Биз Анасга: «Унинг товланиши нима?» дедик. У: «Қизаради ва сарғаяди» деди. «Айт-чи, агар Аллаҳ мевани (етишдан) ман қилса, биродарингнинг молини нима эвазига ҳалол қиласан?!» (деди).