حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي، رَبَاحٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ عَامَ الْفَتْحِ وَهُوَ بِمَكَّةَ " إِنَّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ حَرَّمَ بَيْعَ الْخَمْرِ وَالْمَيْتَةِ وَالْخِنْزِيرِ وَالأَصْنَامِ " . فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ شُحُومَ الْمَيْتَةِ فَإِنَّهُ يُطْلَى بِهَا السُّفُنُ وَيُدْهَنُ بِهَا الْجُلُودُ وَيَسْتَصْبِحُ بِهَا النَّاسُ فَقَالَ " لاَ هُوَ حَرَامٌ " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ ذَلِكَ " قَاتَلَ اللَّهُ الْيَهُودَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ لَمَّا حَرَّمَ عَلَيْهِمْ شُحُومَهَا أَجْمَلُوهُ ثُمَّ بَاعُوهُ فَأَكَلُوا ثَمَنَهُ ".
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Фатҳ йилида, Маккада бўлган вақтида шундай деганини эшитди: «Албатта Аллаҳ ва Унинг Расули хамр, ўлимтик, чўчқа ва бутларни сотишни ҳаром қилди». Шунда: «Эй Расулуллаҳ, ўлимтикнинг ёғлари ҳақида нима дейсиз? Зеро у билан кемалар мойланади, терилар суртилади ва одамлар у билан чироқ ёқади» дейилди. У: «Йўқ, у ҳаромдир» деди. Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шу вақтда деди: «Аллаҳнинг лаънати яҳудийларга бўлсин! Албатта Аллаҳ азза ва жалла уларга унинг ёғларини ҳаром қилганида, улар уни эритиб, сўнг сотдилар ва унинг пулини едилар».