حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا وَقَالَ يَحْيَى - أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَثِيرٍ عَنْ أَبِي الْمِنْهَالِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ وَهُمْ يُسْلِفُونَ فِي الثِّمَارِ السَّنَةَ وَالسَّنَتَيْنِ فَقَالَ " مَنْ أَسْلَفَ فِي تَمْرٍ فَلْيُسْلِفْ فِي كَيْلٍ مَعْلُومٍ وَوَزْنٍ مَعْلُومٍ إِلَى أَجَلٍ مَعْلُومٍ" .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ва Амр ан-Ноқид — лафз Яҳёники — ривоят қилишди. Амр: «Бизга ривоят қилди» деди, Яҳё: «Бизга Суфён ибн Уяйна Ибн Абу Нажиҳдан, у Абдуллаҳ ибн Касирдан, у Абул-Минҳолдан, у Ибн Аббосдан хабар берди» деди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди, улар меваларни бир йил ва икки йилга қарзга (олдиндан тўлаб) сотиб олар эдилар. У: «Ким хурмога салаф (олдиндан тўлов) қилса, маълум ўлчов, маълум вазн билан, маълум муддатгача салаф қилсин» деди.