حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا وَقَالَ يَحْيَى - أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَثِيرٍ عَنْ أَبِي الْمِنْهَالِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ وَهُمْ يُسْلِفُونَ فِي الثِّمَارِ السَّنَةَ وَالسَّنَتَيْنِ فَقَالَ " مَنْ أَسْلَفَ فِي تَمْرٍ فَلْيُسْلِفْ فِي كَيْلٍ مَعْلُومٍ وَوَزْنٍ مَعْلُومٍ إِلَى أَجَلٍ مَعْلُومٍ" .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ва Амр ан-Ноқид — лафз Яҳёники — ривоят қилишди. Амр: «Бизга ривоят қилди» деди, Яҳё: «Бизга Суфён ибн Уяйна Ибн Абу Нажиҳдан, у Абдуллаҳ ибн Касирдан, у Абул-Минҳолдан, у Ибн Аббосдан хабар берди» деди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди, улар меваларни бир йил ва икки йилга қарзга (олдиндан тўлаб) сотиб олар эдилар. У: «Ким хурмога салаф (олдиндан тўлов) қилса, маълум ўлчов, маълум вазн билан, маълум муддатгача салаф қилсин» деди.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ، بْنُ كَثِيرٍ عَنْ أَبِي الْمِنْهَالِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ يُسْلِفُونَ فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَسْلَفَ فَلاَ يُسْلِفْ إِلاَّ فِي كَيْلٍ مَعْلُومٍ وَوَزْنٍ مَعْلُومٍ " .
Бизга Шайбон ибн Фаррух ривоят қилди, бизга Абдулворис Ибн Абу Нажиҳдан ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Касир Абул-Минҳолдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, одамлар салаф (олдиндан тўлаб сотиб олиш) қилар эдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Ким салаф қилса, фақат маълум ўлчов ва маълум вазн билан салаф қилсин» деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ سَالِمٍ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . مِثْلَ حَدِيثِ عَبْدِ الْوَارِثِ . وَلَمْ يَذْكُرْ " إِلَى أَجَلٍ مَعْلُومٍ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё, Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Исмоил ибн Солим — барчаси Ибн Уяйнадан — Ибн Абу Нажиҳдан, шу иснод билан ривоят қилишди. Абдулвориснинг ҳадиси ўхшашида, лекин у «маълум муддатгача» сўзини зикр қилмади.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، كِلاَهُمَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، بِإِسْنَادِهِمْ مِثْلَ حَدِيثِ ابْنِ عُيَيْنَةَ يَذْكُرُ فِيهِ " إِلَى أَجَلٍ مَعْلُومٍ " .
Бизга Абу Курайб ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб, дедилар: Бизга Вакииъ ривоят қилди, (ҳ) бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, иккаласи Суфёндан, у Ибн Абу Нажиҳдан, ўз иснодлари билан Ибн Уяйнанинг ҳадиси ўхшашида ривоят қилиб, унда «маълум муддатгача» (сўзини) зикр қилдилар.