حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَأَلْفَاظُهُمْ، مُتَقَارِبَةٌ قَالَ إِسْحَاقُ وَعَبْدٌ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، - أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى حَفْصَةَ فَقَالَتْ أَعَلِمْتَ أَنَّ أَبَاكَ غَيْرُ مُسْتَخْلِفٍ قَالَ قُلْتُ مَا كَانَ لِيَفْعَلَ . قَالَتْ إِنَّهُ فَاعِلٌ . قَالَ فَحَلَفْتُ أَنِّي أُكَلِّمُهُ فِي ذَلِكَ فَسَكَتُّ حَتَّى غَدَوْتُ وَلَمْ أُكَلِّمْهُ - قَالَ - فَكُنْتُ كَأَنَّمَا أَحْمِلُ بِيَمِينِي جَبَلاً حَتَّى رَجَعْتُ فَدَخَلْتُ عَلَيْهِ فَسَأَلَنِي عَنْ حَالِ النَّاسِ وَأَنَا أُخْبِرُهُ - قَالَ - ثُمَّ قُلْتُ لَهُ إِنِّي سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ مَقَالَةً فَآلَيْتُ أَنْ أَقُولَهَا لَكَ زَعَمُوا أَنَّكَ غَيْرُ مُسْتَخْلِفٍ وَإِنَّهُ لَوْ كَانَ لَكَ رَاعِي إِبِلٍ أَوْ رَاعِي غَنَمٍ ثُمَّ جَاءَكَ وَتَرَكَهَا رَأَيْتَ أَنْ قَدْ ضَيَّعَ فَرِعَايَةُ النَّاسِ أَشَدُّ قَالَ فَوَافَقَهُ قَوْلِي فَوَضَعَ رَأْسَهُ سَاعَةً ثُمَّ رَفَعَهُ إِلَىَّ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَحْفَظُ دِينَهُ وَإِنِّي لَئِنْ لاَ أَسْتَخْلِفْ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَسْتَخْلِفْ وَإِنْ أَسْتَخْلِفْ فَإِنَّ أَبَا بَكْرٍ قَدِ اسْتَخْلَفَ . قَالَ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ ذَكَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ فَعَلِمْتُ أَنَّهُ لَمْ يَكُنْ لِيَعْدِلَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَحَدًا وَأَنَّهُ غَيْرُ مُسْتَخْلِفٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим, ибн Абу Умар, Муҳаммад ибн Рофеъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилишди — лафзлари бир-бирига яқин. Ишоқ ва Абд: «хабар берди», бошқа иккиси: «ривоят қилди» деди: бизга Абдурраззоқ — бизга Маъмар, у аз-Зуҳрийдан хабар берди, менга Солим, у Ибн Умардан хабар бердики, у деди: Мен Ҳафсанинг олдига кирдим. У: «Отанг халифа тайинламаслигини билдингми?» деди. Мен: «У бундай қилмайди», дедим. У: «У (шундай) қилади», деди. Мен шу ҳақда у билан гаплашишга қасам ичдим, лекин жим турдим, ҳатто эртасига чиқдим-у, у билан гаплашмадим — гўё ўнг қўлимда тоғ кўтариб юргандай эдим — токи қайтиб унинг олдига кирдим. У мендан одамларнинг аҳволини сўради, мен унга хабар берардим. Сўнг мен унга: «Мен одамлардан бир гап эшитдим, уни сенга айтишни ўзимга қарз қилдим. Улар сени халифа тайинламайсан деб гумон қилишяпти. Агар сенинг туя чўпонинг ёки қўй чўпонинг бўлса-ю, кейин у (мол)ни ташлаб ҳузурингга келса, уни зое қилибди деб билардинг. Одамларни боқиш (риаят қилиш) эса ундан ҳам оғирроқ», дедим. Сўз унга маъқул келди ва у бошини бир оз қуйи солди, кейин бошини менга кўтариб: «Аллаҳ азза ва жалла Ўз Дийнини сақлайди. Мен агар халифа тайинламасам — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳам халифа тайинламаган; агар тайинласам — Абу Бакр халифа тайинлаган», деди. У деди: Валлаҳи, у фақат Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакрни зикр қилди-ю, мен унинг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ҳеч кимни тенг қўймаслигини ва халифа тайинламаслигини билдим.