حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ حَضَرْتُ أَبِي حِينَ أُصِيبَ فَأَثْنَوْا عَلَيْهِ وَقَالُوا جَزَاكَ اللَّهُ خَيْرًا . فَقَالَ رَاغِبٌ وَرَاهِبٌ قَالُوا اسْتَخْلِفْ فَقَالَ أَتَحَمَّلُ أَمْرَكُمْ حَيًّا وَمَيِّتًا لَوَدِدْتُ أَنَّ حَظِّي مِنْهَا الْكَفَافُ لاَ عَلَىَّ وَلاَ لِي فَإِنْ أَسْتَخْلِفْ فَقَدِ اسْتَخْلَفَ مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنِّي - يَعْنِي أَبَا بَكْرٍ - وَإِنْ أَتْرُكْكُمْ فَقَدْ تَرَكَكُمْ مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنِّي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ حِينَ ذَكَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَيْرُ مُسْتَخْلِفٍ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Абу Усома, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, у деди: Отам (Умар) жароҳатланганида мен унинг ёнида ҳозир бўлдим. Одамлар уни мақтаб: «Аллаҳ сенга яхши мукофот берсин», дейишди. У: «(Мен) ҳам умидвор, ҳам қўрқиб турибман», деди. Улар: «Ўрнингга (халифа) тайинлаб кет», дейишди. У: «Тирик ва ўлик ҳолимда ишингизнинг масъулиятини кўтарайми? Бу ишдан менга тегадиган насибам — на менга зарар, на менга фойда бўлган, баробарчилик бўлишини истардим. Агар халифа тайинласам, мендан яхшироқ киши — яъни Абу Бакр — тайинлаган. Агар сизларни (тайинламасдан) ташлаб кетсам, мендан яхшироқ киши — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — сизларни ташлаб кетган», деди. Абдуллаҳ деди: Мен у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни зикр қилганида, халифа тайинламаслигини билдим.