حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ السَّبَّاقِ، أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ، حَدَّثَهُ قَالَ بَعَثَ إِلَىَّ أَبُو بَكْرٍ الصِّدِّيقُ مَقْتَلَ أَهْلِ الْيَمَامَةِ فَإِذَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ عِنْدَهُ فَقَالَ إِنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ قَدْ أَتَانِي فَقَالَ إِنَّ الْقَتْلَ قَدِ اسْتَحَرَّ بِقُرَّاءِ الْقُرْآنِ يَوْمَ الْيَمَامَةِ وَإِنِّي لأَخْشَى أَنْ يَسْتَحِرَّ الْقَتْلُ بِالْقُرَّاءِ فِي الْمَوَاطِنِ كُلِّهَا فَيَذْهَبَ قُرْآنٌ كَثِيرٌ وَإِنِّي أَرَى أَنْ تَأْمُرَ بِجَمْعِ الْقُرْآنِ . قَالَ أَبُو بَكْرٍ لِعُمَرَ كَيْفَ أَفْعَلُ شَيْئًا لَمْ يَفْعَلْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ عُمَرُ هُوَ وَاللَّهِ خَيْرٌ فَلَمْ يَزَلْ يُرَاجِعُنِي فِي ذَلِكَ حَتَّى شَرَحَ اللَّهُ صَدْرِي لِلَّذِي شَرَحَ لَهُ صَدْرَ عُمَرَ وَرَأَيْتُ فِيهِ الَّذِي رَأَى قَالَ زَيْدٌ قَالَ أَبُو بَكْرٍ إِنَّكَ شَابٌّ عَاقِلٌ لاَ نَتَّهِمُكَ قَدْ كُنْتَ تَكْتُبُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْوَحْىَ فَتَتَبَّعِ الْقُرْآنَ . قَالَ فَوَاللَّهِ لَوْ كَلَّفُونِي نَقْلَ جَبَلٍ مِنَ الْجِبَالِ مَا كَانَ أَثْقَلَ عَلَىَّ مِنْ ذَلِكَ قَالَ قُلْتُ كَيْفَ تَفْعَلُونَ شَيْئًا لَمْ يَفْعَلْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ هُوَ وَاللَّهِ خَيْرٌ . فَلَمْ يَزَلْ يُرَاجِعُنِي فِي ذَلِكَ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ حَتَّى شَرَحَ اللَّهُ صَدْرِي لِلَّذِي شَرَحَ صَدْرَهُمَا صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ فَتَتَبَّعْتُ الْقُرْآنَ أَجْمَعُهُ مِنَ الرِّقَاعِ وَالْعُسُبِ وَاللِّخَافِ يَعْنِي الْحِجَارَةَ الرِّقَاقَ وَصُدُورِ الرِّجَالِ فَوَجَدْتُ آخِرَ سُورَةِ بَرَاءَةَ مَعَ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ : ( قَدْ جَاءَكُمْ رَسُولٌ مِنْ أَنْفُسِكُمْ عَزِيزٌ عَلَيْهِ مَا عَنِتُّمْ حَرِيصٌ عَلَيْكُمْ بِالْمُؤْمِنِينَ رَءُوفٌ رَحِيمٌ * فَإِنْ تَوَلَّوْا فَقُلْ حَسْبِيَ اللَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ عَلَيْهِ تَوَكَّلْتُ وَهُوَ رَبُّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Убайд ибн ас-Саббоқдан (ривоят қилдики), Зайд ибн Собит унга ривоят қилиб, деди: «Абу Бакр ас-Сиддиқ Ямома аҳли ўлдирилган (пайтда) менга одам юборди, мана, Умар ибн ал-Хаттоб унинг ҳузурида эди. У (Абу Бакр) деди: «Албатта, Умар ибн ал-Хаттоб менга келиб: «Ямома кунида Қуръан қориларига қатл кучли таъсир қилди ва мен барча ўринларда қориларга қатл кучайиб, кўп Қуръан йўқолиб кетишидан қўрқаман. Мен сен Қуръанни тўплашга буюришингни мақул кўраман,» деди.» Абу Бакр Умарга: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилмаган ишни қандай қиламан?» деди. Умар: «Валлаҳи, у яхшидир,» деди. У бу ҳақда менга қайтаверди, то Аллаҳ, Умарнинг кўксини очгани учун менинг кўксимни очиб, мен ҳам у (Умар) кўрган нарсани кўрдим.» Зайд деди: «Абу Бакр менга: «Сен ақлли йигитсан, биз сени гумон қилмаймиз. Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ваҳийни ёзиб турардинг. Энди Қуръанни излаб топ,» деди.» (Зайд) деди: «Валлаҳи, агар улар менга тоғлардан бирини кўчиришни юклаганда эди, бу мендан ўша (вазифа)дан оғирроқ бўлмасди.» (Зайд) деди: «Мен: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилмаган ишни қандай қиласизлар?» дедим. Абу Бакр: «Валлаҳи, у яхшидир,» деди. Абу Бакр ва Умар бу ҳақда менга қайтавердилар, то Аллаҳ, уларнинг — Абу Бакр ва Умарнинг кўксини очганидек, менинг кўксимни очди. Шунда мен Қуръанни изладим, уни тери парчаларидан, хурмо шохларидан ва ал-лихоф — яъни юпқа тошлардан, ҳамда кишилар кўкрагидан тўпладим. Бароат (Тавба) сурасининг охирини Хузайма ибн Собитнинг олдида топдим: «Сизларга ўзларингиздан бўлган, сизларга машаққат етиши унга оғир бўлган, сизларга жуда мушфиқ, мўминларга ғоятда раҳмдил, меҳрибон Пайғамбар келди. Бас, агар (имондан) юз ўгирсалар, айт: «Менга Аллаҳ кифоя. Ундан ўзга илоҳ йўқ. Унга таваккал қилдим ва У буюк Аршнинг Роббидир.» (Тавба сураси, 128-129).» Абу Исо деди: «Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.»