حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لِحَرْمَلَةَ - قَالَ أَبُو الطَّاهِرِ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، حَرْمَلَةُ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي أَبُو شُرَيْحٍ، أَنَّ سَهْلَ بْنَ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ، بْنِ حُنَيْفٍ حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ سَأَلَ اللَّهَ الشَّهَادَةَ بِصِدْقٍ بَلَّغَهُ اللَّهُ مَنَازِلَ الشُّهَدَاءِ وَإِنْ مَاتَ عَلَى فِرَاشِهِ " . وَلَمْ يَذْكُرْ أَبُو الطَّاهِرِ فِي حَدِيثِهِ " بِصِدْقٍ " .
Менга Абу ат-Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилдилар — матн Ҳармаланики. Абу ат-Тоҳир: «хабар берди» деди, Ҳармала эса: «бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди» деди, менга Абу Шурайҳ ривоят қилдики, Саҳл ибн Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайф унга отасидан, у бобосидан ривоят қилиб айтдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким Аллаҳдан содиқлик билан шаҳодатни сўраса, Аллаҳ уни шаҳидлар мақомларига етказади, гарчи у ўз тўшагида ўлса ҳам» дедилар. Абу ат-Тоҳир ўз ҳадисида «содиқлик билан» (сўзини) зикр қилмади.