وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ الْحَارِثِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شَبِيبٍ، قَالَ سَمِعْتُهُ مِنْ، شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ سَمِعْتُهُ مِنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ فَلَقِيتُ عَبْدَ الْمَلِكِ فَحَدَّثَنِي عَنْ عَمْرِو بْنِ حُرَيْثٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْكَمْأَةُ مِنَ الْمَنِّ وَمَاؤُهَا شِفَاءٌ لِلْعَيْنِ " .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ал-Ҳорисий ривоят қилди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди: бизга Муҳаммад ибн Шабиб ривоят қилди. У айтди: мен буни Шаҳр ибн Ҳавшабдан эшитдим ва ундан сўрадим, у: «Мен буни Абдулмалик ибн Умайрдан эшитдим» деди. У айтди: мен Абдулмалик билан учрашдим, у менга Амр ибн Ҳуррайсдан, у Саъид ибн Зайддан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Қўзиқорин манннинг бир туридир ва унинг суви кўзга шифодир» деди.