وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حُنَيْنٍ، أَنَّ أَبَاهُ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ، يَقُولُ نَهَانِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْقِرَاءَةِ وَأَنَا رَاكِعٌ وَعَنْ لُبْسِ الذَّهَبِ وَالْمُعَصْفَرِ .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, менга Иброҳим ибн Абдуллаҳ ибн Ҳунайн ривоят қилдики, отаси унга ривоят қилдики, у Али ибн Абу Толибни: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мени рукуъда туриб ўқишдан, олтин ва усфур билан бўялган кийим кийишдан қайтарди», деганини эшитди.