حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ مُوسَى، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ، عُمَرَ قَالَ اتَّخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَاتَمًا مِنْ ذَهَبٍ ثُمَّ أَلْقَاهُ ثُمَّ اتَّخَذَ خَاتَمًا مِنْ وَرِقٍ وَنَقَشَ فِيهِ مُحَمَّدٌ رَسُولُ اللَّهِ . وَقَالَ " لاَ يَنْقُشْ أَحَدٌ عَلَى نَقْشِ خَاتَمِي هَذَا " . وَكَانَ إِذَا لَبِسَهُ جَعَلَ فَصَّهُ مِمَّا يَلِي بَطْنَ كَفِّهِ وَهُوَ الَّذِي سَقَطَ مِنْ مُعَيْقِيبٍ فِي بِئْرِ أَرِيسٍ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр Наақид, Муҳаммад ибн Аббод ва Ибн Абу Умар ривоят қилди — матн Абу Бакрники — улар: «Бизга Суфён ибн Уяйна Айюб ибн Мусодан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилди» дедилар. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам олтиндан узук ясаттирдилар, сўнг уни ташлаб юбордилар, сўнг кумушдан узук ясаттириб, унга «Муҳаммадун Расулуллаҳ» деб нақш ўйдирдилар. Ва: «Ҳеч ким менинг мана шу узугимнинг нақшига ўхшатиб нақш ўймасин» дедилар. У зот уни кийганларида кўзини кафтининг ички томонига қилар эдилар. Мана шу узук Муъайқибдан Арийс қудуғига тушиб кетган эди.