حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا شَرِيكُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَهُشَيْمُ بْنُ بَشِيرٍ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الشَّرِيدِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ فِي وَفْدِ ثَقِيفٍ رَجُلٌ مَجْذُومٌ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّا قَدْ بَايَعْنَاكَ فَارْجِعْ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди: Бизга Ҳушайм хабар берди. (ҳ) Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳам ривоят қилди: Бизга Шарик ибн Абдуллаҳ ва Ҳушайм ибн Башир Яъло ибн Атодан, у Амр ибн аш-Шариддан, у отасидан ривоят қилдилар. У деди: Сақиф элчилари орасида мохов касалига чалинган бир киши бор эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Биз сенинг байъатингни қабул қилдик, бас, қайтиб кет», деб (киши) юборди.