حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْمُتَوَكِّلِ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، بَاتَ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَقَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ فَخَرَجَ فَنَظَرَ فِي السَّمَاءِ ثُمَّ تَلاَ هَذِهِ الآيَةَ فِي آلِ عِمْرَانَ { إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَاخْتِلاَفِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ} حَتَّى بَلَغَ { فَقِنَا عَذَابَ النَّارِ} ثُمَّ رَجَعَ إِلَى الْبَيْتِ فَتَسَوَّكَ وَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى ثُمَّ اضْطَجَعَ ثُمَّ قَامَ فَخَرَجَ فَنَظَرَ إِلَى السَّمَاءِ فَتَلاَ هَذِهِ الآيَةَ ثُمَّ رَجَعَ فَتَسَوَّكَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى .
Ибн Аббос ривоят қилди: У бир кеча Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида тунади; Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечанинг охирида туриб чиқди ва осмонга қаради, кейин Оли Имрондаги шу оятни: «Албатта осмонлар ва ернинг яратилишида, кеча билан кундузнинг алмашинишида...» — то «...бизни дўзах азобидан сақла» (гача) тиловат қилди; кейин уйга қайтиб, мисвок қилди ва вузу қилди; кейин туриб намоз ўқиди; кейин ёнбошлади; кейин туриб чиқди ва осмонга қаради, шу оятни тиловат қилди; кейин қайтиб, мисвок қилди, вузу қилди; кейин туриб намоз ўқиди.