حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بْنُ عُيَيْنَةَ ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَابْنُ، رَافِعٍ عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الزُّهْرِيِّ، . بِإِسْنَادِ مَالِكٍ وَبِمَعْنَى حَدِيثِهِ إِلاَّ أَنَّ فِي حَدِيثِ سُفْيَانَ " فَيَلِجَ النَّارَ إِلاَّ تَحِلَّةَ الْقَسَمِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилдилар, улар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, дедилар — (ҳ) — ва бизга Абд ибн Ҳумайд ва ибн Рофиъ ривоят қилдилар, Абдурраззоқдан, бизга Маъмар хабар берди, иккаласи Зуҳрийдан, Моликнинг исноди билан ва унинг ҳадиси маъносида ривоят қилдилар. Фақат Суфённинг ҳадисида: «Қасамнинг адо бўлишидан бошқа дўзахга киради» дейилган.