حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ انْشَقَّ الْقَمَرُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِلْقَتَيْنِ فَسَتَرَ الْجَبَلُ فِلْقَةً وَكَانَتْ فِلْقَةٌ فَوْقَ الْجَبَلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اشْهَدْ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Абу Маъмардан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида ой икки бўлакка ёрилди. Тоғ бир бўлакни тўсди, бир бўлак тоғнинг устида бўлди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ! Гувоҳ бўл» деди.