حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّالله عليه وسلم وَمَعَهُ رَهْطٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فِيهِمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ حَتَّى وَجَدَ ابْنَ صَيَّادٍ غُلاَمًا قَدْ نَاهَزَ الْحُلُمَ يَلْعَبُ مَعَ الْغِلْمَانِ عِنْدَ أُطُمِ بَنِي مُعَاوِيَةَ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ إِلَى مُنْتَهَى حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ ثَابِتٍ وَفِي الْحَدِيثِ عَنْ يَعْقُوبَ قَالَ قَالَ أُبَىٌّ - يَعْنِي فِي قَوْلِهِ لَوْ تَرَكَتْهُ بَيَّنَ - قَالَ لَوْ تَرَكَتْهُ أُمُّهُ بَيَّنَ أَمْرَهُ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, улар иккаласи: бизга Яъқуб — у Ибн Иброҳим ибн Саъд — ривоят қилди, дедилар; бизга отам Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Солим ибн Абдуллаҳ хабар бердики, (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларидан бир гуруҳ, улар ичида Умар ибн ал-Хаттоб билан бирга (Ибн Сайёд томонга) чиқдилар, ҳатто Ибн Сайёдни — балоғатга етай деб қолган ўсмир бола эди — Бану Муовиянинг қалъаси ёнида болалар билан ўйнаб турганини топдилар. Сўнг у ҳадисни Юнуснинг ҳадисига ўхшатиб, Умар ибн Собитнинг ҳадиси охиригача келтирди. Яъқубдан келган ҳадисда: Убай айтди — яъни «Агар уни қўйиб қўйганида иши очилар эди» сўзи ҳақида — у: Агар уни онаси қўйиб қўйганида, унинг иши очилар эди, деди, дейилган.