وَحَدَّثَنِي أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ " الْفَأْرَةُ مَسْخٌ وَآيَةُ ذَلِكَ أَنَّهُ يُوضَعُ بَيْنَ يَدَيْهَا لَبَنُ الْغَنَمِ فَتَشْرَبُهُ وَيُوضَعُ بَيْنَ يَدَيْهَا لَبَنُ الإِبِلِ فَلاَ تَذُوقُهُ " . فَقَالَ لَهُ كَعْبٌ أَسَمِعْتَ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَفَأُنْزِلَتْ عَلَىَّ التَّوْرَاةُ
Менга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Оло ривоят қилди, бизга Абу Усома Ҳишомдан, у Муҳаммаддан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: «Сичқон — масх қилинган (бошқа шаклга айлантирилган жонзот)дир. Бунинг аломати шуки, унинг олдига қўй сути қўйилса, ичади, туя сути қўйилса, тотиб ҳам кўрмайди.» Шунда Каъб унга: ‹Буни Расулуллаҳдан (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эшитдингми?› деди. У: ‹Менга Таврот нозил қилинганми (деяпсанми)?› деди.