وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَنْقُلُ مَعَهُمُ الْحِجَارَةَ لِلْكَعْبَةِ وَعَلَيْهِ إِزَارُهُ فَقَالَ لَهُ الْعَبَّاسُ عَمُّهُ يَا ابْنَ أَخِي لَوْ حَلَلْتَ إِزَارَكَ فَجَعَلْتَهُ عَلَى مَنْكِبِكَ دُونَ الْحِجَارَةِ - قَالَ - فَحَلَّهُ فَجَعَلَهُ عَلَى مَنْكِبِهِ فَسَقَطَ مَغْشِيًّا عَلَيْهِ - قَالَ - فَمَا رُؤِيَ بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ عُرْيَانًا .
Жобир ибн Абдуллаҳ ривоят қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан бирга Каъба учун тошлар ташир эди — устида изори бор эди. Унинг амакиси Аббос унга: "Эй жиян, изорингни ечиб, уни елкангга қўйсанг, тошлардан (ҳимояланган бўлар)динг" деди. (Жобир:) У уни ечди ва елкасига қўйди; бас беҳуш бўлиб йиқилди. (Жобир:) Шу кундан кейин у (ҳеч қачон) яланғоч кўрилмади.