حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ لَمَّا بُنِيَتِ الْكَعْبَةُ ذَهَبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَعَبَّاسٌ يَنْقُلاَنِ الْحِجَارَةَ فَقَالَ الْعَبَّاسُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم اجْعَلْ إِزَارَكَ عَلَى رَقَبَتِكَ. فَخَرَّ إِلَى الأَرْضِ، وَطَمَحَتْ عَيْنَاهُ إِلَى السَّمَاءِ فَقَالَ " أَرِنِي إِزَارِي ". فَشَدَّهُ عَلَيْهِ.
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад бизга айтди: Абу Осим бизга айтди: Ибн Журайж менга хабар берди: Амр ибн Динор менга хабар берди: У деди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумани эшитди: У деди: Каъба қурилаётганида, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Аббос тошларни ташиб (юрарди). Аббос Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: ‹Изорингни бўйнингга қўй (елкангга ташла)› деди. У зот ерга йиқилди, кўзлари осмонга тикилди (қаради) ва: «Менга изоримни бер» дедилар. У (изорни) у зотга маҳкам боғлаб қўйди.