أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الأَحْوَصِ، يُحَدِّثُنَا فِي مَجْلِسِ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ وَابْنُ الْمُسَيَّبِ جَالِسٌ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا ذَرٍّ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَزَالُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مُقْبِلاً عَلَى الْعَبْدِ فِي صَلاَتِهِ مَا لَمْ يَلْتَفِتْ فَإِذَا صَرَفَ وَجْهَهُ انْصَرَفَ عَنْهُ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан, у деди: мен Абул-Аҳвасдан эшитдим, у бизга Саид ибн ал-Мусайябнинг мажлисида — Ибн ал-Мусайяб ўтирган ҳолда — ривоят қилар эди: у Абу Заррнинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла бандасига намозида, у ўгирилиб қарамагунча, доимо юзланиб туради. У юзини бурувчанда эса, ундан юз ўгиради,» дедилар.