حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ: (كَالْمُهْلِ ) قَالَ " كَعَكَرِ الزَّيْتِ فَإِذَا قَرَّبَهُ إِلَى وَجْهِهِ سَقَطَتْ فَرْوَةُ وَجْهِهِ فِيهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ . وَرِشْدِينُ قَدْ تُكُلِّمَ فِيهِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ришдин ибн Саъд, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У Аллаҳнинг «кал-муҳл» (эритилган маъдандек) (деган) сўзи ҳақида: «(У) зайтун мойининг қуйқасидек бўлиб, қачон уни (кофир) юзига яқинлаштирса, юзининг териси унга тўкилиб тушади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Ришдин ибн Саъд ҳадисидан биламиз. Ришдин эса ёдлаш қуввати борасида танқид қилинган.