أَخْبَرَنَا نُوحُ بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى عَلَى جَنَازَةٍ فَلَهُ قِيرَاطٌ وَمَنِ انْتَظَرَهَا حَتَّى تُوضَعَ فِي اللَّحْدِ فَلَهُ قِيرَاطَانِ وَالْقِيرَاطَانِ مِثْلُ الْجَبَلَيْنِ الْعَظِيمَيْنِ " .
Бизга Нуҳ ибн Ҳабиб хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ хабар бериб, деди: бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Саид ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир жанозага намоз ўқиса, унга бир қирот (савоб) бўлади, ким у (жасад) лаҳадга қўйилгунча кутиб турса, унга икки қирот бўлади. Икки қирот эса икки улкан тоғ кабидир,» дедилар.