أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ أَبِي يُونُسَ، عَنْ سِمَاكٍ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عِكْرِمَةَ فِي يَوْمٍ قَدْ أُشْكِلَ مِنْ رَمَضَانَ هُوَ أَمْ مِنْ شَعْبَانَ وَهُوَ يَأْكُلُ خُبْزًا وَبَقْلاً وَلَبَنًا فَقَالَ لِي هَلُمَّ . فَقُلْتُ إِنِّي صَائِمٌ . قَالَ وَحَلَفَ بِاللَّهِ لَتُفْطِرَنَّ قُلْتُ سُبْحَانَ اللَّهِ مَرَّتَيْنِ فَلَمَّا رَأَيْتُهُ يَحْلِفُ لاَ يَسْتَثْنِي تَقَدَّمْتُ قُلْتُ هَاتِ الآنَ مَا عِنْدَكَ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صُومُوا لِرُؤْيَتِهِ وَأَفْطِرُوا لِرُؤْيَتِهِ فَإِنْ حَالَ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَهُ سَحَابَةٌ أَوْ ظُلْمَةٌ فَأَكْمِلُوا الْعِدَّةَ عِدَّةَ شَعْبَانَ وَلاَ تَسْتَقْبِلُوا الشَّهْرَ اسْتِقْبَالاً وَلاَ تَصِلُوا رَمَضَانَ بِيَوْمٍ مِنْ شَعْبَانَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, у Абу Юнусдан, у Симокдан (ривоят қилди). У деди: мен Икрима олдига, Рамазонданми ёки Шаъбонданми эканлиги шубҳали бўлган бир кунда кирдим. У нон, кўкат ва сут еяётган эди. У менга: «Кел (е),» деди. Мен: «Мен рўзадорман,» дедим. У Аллаҳ билан қасам ичди: «Албатта, рўзангни очасан!» Мен икки марта: «Субҳоналлаҳ,» дедим. Унинг истисносиз қасам ичаётганини кўрганимда, мен олдинга ўтиб: «Қани энди, олдингда нима (илм) бўлса, келтир,» дедим. У деди: мен Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Уни (ҳилолни) кўрганингизда рўза тутинг ва уни кўрганингизда рўзани очинг. Агар сиз билан унинг орасига булут ёки қоронғулик тўсқинлик қилса, ҳисобни — Шаъбоннинг сонини — тўлдиринг (ўттизга етказинг); ойни (рўза билан) қарши олманг ва Рамазонни Шаъбоннинг бир куни билан уламанг,» дедилар.