أَخْبَرَنَا نُوحُ بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُرَغِّبُ فِي قِيَامِ رَمَضَانَ مِنْ غَيْرِ أَنْ يَأْمُرَهُمْ بِعَزِيمَةٍ قَالَ " مَنْ قَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ " .
Бизга Нуҳ ибн Ҳабиб хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Рамазон (кечалари) қоим бўлишга рағбатлантирар, лекин уни қатъий (буйруқ) сифатида буюрмасдилар. У: «Ким Рамазонни имон билан ва (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб қоим бўлса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.