أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَيُّوبُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا نَقْتُلُ مِنَ الدَّوَابِّ إِذَا أَحْرَمْنَا قَالَ " خَمْسٌ لاَ جُنَاحَ عَلَى مَنْ قَتَلَهُنَّ الْحِدَأَةُ وَالْغُرَابُ وَالْفَأْرَةُ وَالْعَقْرَبُ وَالْكَلْبُ الْعَقُورُ " .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Нофиъдан, у Ибн Умардан хабар бериб (дедики): бир киши: «Эй Расулуллаҳ, иҳромга кирганимизда жониворлардан қайсиларини ўлдирамиз?» деди. У: «Бешта (борки), уларни ўлдирган кишига гуноҳ йўқ: калтакузгун, қарға, сичқон, чаён ва қутурган ит,» дедилар.