أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ تِسْعُ نِسْوَةٍ يُصِيبُهُنَّ إِلاَّ سَوْدَةَ فَإِنَّهَا وَهَبَتْ يَوْمَهَا وَلَيْلَتَهَا لِعَائِشَةَ .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: бизга ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: бизга Суфён хабар берди, у деди: менга Амр ибн Динор ривоят қилди, Атодан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганларида ҳузурларида тўққиз хотин бор эди; у (Расулуллаҳ) Савдадан бошқа ҳаммасига (тақсим бўйича) етар (қўшилар) эдилар. Зеро Савда ўз куни ва кечасини Оишага ҳадя қилган эди.