باب ذِكْرِ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي النِّكَاحِ وَأَزْوَاجِهِ وَمَا أَبَاحَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِنَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم وَحَظَرَهُ عَلَى خَلْقِهِ زِيَادَةً فِي كَرَامَتِهِ وَتَنْبِيهًا لِفَضِيلَتِهِ .
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، سُلَيْمَانُ بْنُ سَيْفٍ قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ حَضَرْنَا مَعَ ابْنِ عَبَّاسٍ جَنَازَةَ مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِسَرِفَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ هَذِهِ مَيْمُونَةُ إِذَا رَفَعْتُمْ جَنَازَتَهَا فَلاَ تُزَعْزِعُوهَا وَلاَ تُزَلْزِلُوهَا فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ مَعَهُ تِسْعُ نِسْوَةٍ فَكَانَ يَقْسِمُ لِثَمَانٍ وَوَاحِدَةٌ لَمْ يَكُنْ يَقْسِمُ لَهَا .
Бизга Абу Довуд Сулаймон ибн Сайф хабар бериб, деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, у деди: бизга ибн Журайж хабар берди, Атодан (ривоят қилдики), у деди: биз ибн Аббос билан бирга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Маймунанинг жанозасида Сарифда ҳозир бўлдик. Шунда ибн Аббос: «Бу Маймунадир. Унинг жанозасини кўтарганингизда, уни қимирлатиб силкитманглар, тебратманглар. Чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг тўққиз хотини бор эди; саккизтасига (кечаларни) тақсимлаб берар, биттасига тақсимлаб бермас эдилар,» деди.
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ تِسْعُ نِسْوَةٍ يُصِيبُهُنَّ إِلاَّ سَوْدَةَ فَإِنَّهَا وَهَبَتْ يَوْمَهَا وَلَيْلَتَهَا لِعَائِشَةَ .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: бизга ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: бизга Суфён хабар берди, у деди: менга Амр ибн Динор ривоят қилди, Атодан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганларида ҳузурларида тўққиз хотин бор эди; у (Расулуллаҳ) Савдадан бошқа ҳаммасига (тақсим бўйича) етар (қўшилар) эдилар. Зеро Савда ўз куни ва кечасини Оишага ҳадя қилган эди.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّ أَنَسًا، حَدَّثَهُمْ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَطُوفُ عَلَى نِسَائِهِ فِي اللَّيْلَةِ الْوَاحِدَةِ وَلَهُ يَوْمَئِذٍ تِسْعُ نِسْوَةٍ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, Язиддан — у ибн Зурайъ — деди: бизга Саид ривоят қилди, Қатодадан (ривоят қилдики), Анас уларга ривоят қилиб айтдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечада хотинларининг (ҳаммасини) айланиб чиқар эдилар; ўша кунлари у кишининг тўққиз хотини бор эди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَغَارُ عَلَى اللاَّتِي وَهَبْنَ أَنْفُسَهُنَّ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَقُولُ أَوَتَهَبُ الْحُرَّةُ نَفْسَهَا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ } قُلْتُ وَاللَّهِ مَا أَرَى رَبَّكَ إِلاَّ يُسَارِعُ لَكَ فِي هَوَاكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ал-Мухарримий хабар бериб, деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Мен ўзларини Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ҳадя қилган (никоҳга таклиф этган) аёлларга рашк қилар эдим ва: «Ҳур (озод) аёл ўзини ҳадя қиладими?» дер эдим. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Улардан (хотинларингдан) ўзинг истаганингни кейинга сурасан ва ўзинг истаганингни ўзингга (яқин) қабул қиласан,» (оятини) нозил қилди. Мен: «Аллаҳга қасамки, Раббинг фақат сенинг ҳавою ҳавасинг йўлида сенга шошилиб (ризолик билдириб) турибди, деб ўйлайман,» дедим. (Аҳзоб сураси, 51)
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ أَنَا فِي الْقَوْمِ، إِذْ قَالَتِ امْرَأَةٌ إِنِّي قَدْ وَهَبْتُ نَفْسِي لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَرَأْ فِيَّ رَأْيَكَ . فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ زَوِّجْنِيهَا . فَقَالَ " اذْهَبْ فَاطْلُبْ وَلَوْ خَاتَمًا مِنْ حَدِيدٍ " . فَذَهَبَ فَلَمْ يَجِدْ شَيْئًا وَلاَ خَاتَمًا مِنْ حَدِيدٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَعَكَ مِنْ سُوَرِ الْقُرْآنِ شَىْءٌ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَزَوَّجَهُ بِمَا مَعَهُ مِنْ سُوَرِ الْقُرْآنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқриъ хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳозим ривоят қилди, Саҳл ибн Саъддан (ривоят қилдики), у деди: Мен жамоа орасида эдим, шунда бир аёл: «Эй Расулуллаҳ, мен ўзимни сизга ҳадя қилдим, менинг ҳақимда фикрингизни кўринг (қарор қилинг),» деди. Бир киши туриб: «Уни менга никоҳлаб беринг,» деди. У (Расулуллаҳ): «Бор, (маҳр учун бирор нарса) излаб топ, ҳаттоки темирдан узук бўлса ҳам,» дедилар. У борди-ю, ҳеч нарса, ҳатто темирдан узук ҳам топмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенинг ҳузурингда Қуръан сураларидан бирор нарса (ёдланган) борми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. (Рови) деди: Шунда у (Расулуллаҳ) уни ёнидаги Қуръан суралари (ни ўргатиши) эвазига (ўша аёлга) никоҳлаб бердилар.