أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الزُّبَيْرِ الْحَنْظَلِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي أَنَّ رَجُلاً، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَأَلَ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ عَنْ رَجُلٍ، نَذَرَ نَذْرًا لاَ يَشْهَدُ الصَّلاَةَ فِي مَسْجِدِ قَوْمِهِ فَقَالَ عِمْرَانُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ نَذْرَ فِي غَضَبٍ وَكَفَّارَتُهُ كَفَّارَةُ يَمِينٍ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: бизга Мусаддад ривоят қилиб, деди: бизга Абдулворис, Муҳаммад ибн аз-Зубайр ал-Ҳанзалийдан (ривоят қилди), у деди: менга отам хабар бердики, бир киши унга сўйлаб бердики, у Имрон ибн Ҳусайндан ўз қавмининг масжидида намозга ҳозир бўлмасликка назр қилган бир киши ҳақида сўради. Шунда Имрон деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ғазаб пайтида назр йўқ ва унинг каффорати қасамнинг каффоратидир,» дедилар.