أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ عَبْدٌ فَبَايَعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْهِجْرَةِ وَلاَ يَشْعُرُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ عَبْدٌ فَجَاءَ سَيِّدُهُ يُرِيدُهُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " بِعْنِيهِ " . فَاشْتَرَاهُ بِعَبْدَيْنِ أَسْوَدَيْنِ ثُمَّ لَمْ يُبَايِعْ أَحَدًا حَتَّى يَسْأَلَهُ أَعَبْدٌ هُوَ
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилиб) деди: «Бир қул келди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ҳижрат устига байъат берди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг қул эканини сезмагандилар. Сўнг унинг хўжайини уни излаб келди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни менга сотгин,» дедилар ва уни икки қора қулга сотиб олдилар. Сўнгра У: «У қулми?» деб сўрамагунча ҳеч кимга байъат бермадилар.»