أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرًا، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ بِعْتَ مِنْ أَخِيكَ ثَمَرًا فَأَصَابَتْهُ جَائِحَةٌ فَلاَ يَحِلُّ لَكَ أَنْ تَأْخُذَ مِنْهُ شَيْئًا بِمَ تَأْخُذُ مَالَ أَخِيكَ بِغَيْرِ حَقٍّ " .
Бизга Иброҳим ибнул-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Абуз-Зубайр хабар бердики, у Жобирни шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар биродарингга мевани сотган бўлсанг-у, унга офат етса (ҳосил нобуд бўлса), ундан бирор нарса олишинг сенга ҳалол эмас. Нима (ҳақ) билан биродарингнинг молини ноҳақ оласан?» дедилар.