أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي صَفْوَانَ الثَّقَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، وَأَبُوهُ، عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُمَا سَمِعَا مُوسَى بْنَ طَلْحَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنِي بِعَمَلٍ يُدْخِلُنِي الْجَنَّةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَعْبُدُ اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا وَتُقِيمُ الصَّلاَةَ وَتُؤْتِي الزَّكَاةَ وَتَصِلُ الرَّحِمَ ذَرْهَا " كَأَنَّهُ كَانَ عَلَى رَاحِلَتِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Усмон ибн Абу Сафвон ас-Сақафий хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Усмон ибн Абдуллаҳ ва унинг отаси Усмон ибн Абдуллаҳ ривоят қилдики, улар иккаласи Мусо ибн Талҳадан эшитишди, у Абу Айюбдан (ривоят қиладики), бир киши: «Ё Расулуллаҳ, мени жаннатга киритадиган бир амални менга хабар беринг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳга ибодат қиласан ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмайсан, намозни қоим қиласан, закотни берасан ва қариндошлик риштасини улайсан. (Уловиингни) қўйиб юбор,» дедилар — гўё у (сўраган киши) ўз уловида эди.