أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدٌ، عَنْ أَبِي سَلاَّمٍ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ، أَنَّ ثَوْبَانَ، مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَدَّثَهُ قَالَ جَاءَتْ بِنْتُ هُبَيْرَةَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي يَدِهَا فَتَخٌ - فَقَالَ كَذَا فِي كِتَابِ أَبِي أَىْ خَوَاتِيمَ ضِخَامٍ - فَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضْرِبُ يَدَهَا فَدَخَلَتْ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَشْكُو إِلَيْهَا الَّذِي صَنَعَ بِهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَانْتَزَعَتْ فَاطِمَةُ سِلْسِلَةً فِي عُنُقِهَا مِنْ ذَهَبٍ وَقَالَتْ هَذِهِ أَهْدَاهَا إِلَىَّ أَبُو حَسَنٍ فَدَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالسِّلْسِلَةُ فِي يَدِهَا فَقَالَ " يَا فَاطِمَةُ أَيَغُرُّكِ أَنْ يَقُولَ النَّاسُ ابْنَةُ رَسُولِ اللَّهِ وَفِي يَدِهَا سِلْسِلَةٌ مِنْ نَارٍ " . ثُمَّ خَرَجَ وَلَمْ يَقْعُدْ فَأَرْسَلَتْ فَاطِمَةُ بِالسِّلْسِلَةِ إِلَى السُّوقِ فَبَاعَتْهَا وَاشْتَرَتْ بِثَمَنِهَا غُلاَمًا - وَقَالَ مَرَّةً عَبْدًا - وَذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا فَأَعْتَقَتْهُ فَحُدِّثَ بِذَلِكَ فَقَالَ " الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي أَنْجَى فَاطِمَةَ مِنَ النَّارِ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилиб, деди: менга отам Яҳё ибн Абу Касирдан ривоят қилиб, деди: менга Зайд Абу Салломдан, у Абу Асмо ар-Раҳабийдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг озод қилган қули Савбондан ривоят қилди. У (Савбон) деди: Ҳубайранинг қизи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келди, қўлида фатх — (ривоятчи) деди: отамнинг китобида шундай, яъни катта узуклар — бор эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг қўлига ура бошладилар. Сўнг у (қиз) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизлари Фотима ҳузурига кирди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга қилган ишдан унга шикоят қилди. Шунда Фотима бўйнидаги олтин занжирни ечиб: «Буни менга Абул-Ҳасан (Али) ҳадя қилган,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирдилар, занжир унинг қўлида эди. У (Расулуллаҳ): «Эй Фотима, одамлар: Расулуллаҳнинг қизи, қўлида ўтдан занжир бор, дейишлари сени қувонтирадими?» дедилар. Сўнг ўтирмасдан чиқиб кетдилар. Шунда Фотима занжирни бозорга юбориб сотди ва унинг пулига бир ғулом — бир марта «қул» деди — сотиб олди ва шу маънода бир сўз айтди, сўнг уни озод қилди. Бу ҳақда (Расулуллаҳга) сўзланди, шунда у: «Фотимани ўтдан нажот берган Аллаҳга ҳамд бўлсин,» дедилар.