أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الْجَبَّارِ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَيُّوبُ بْنُ مُوسَى، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ صَفِيَّةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَمَّا ذَكَرَ فِي الإِزَارِ مَا ذَكَرَ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ فَكَيْفَ بِالنِّسَاءِ قَالَ " يُرْخِينَ شِبْرًا " . قَالَتْ إِذًا تَبْدُوَ أَقْدَامُهُنَّ . قَالَ " فَذِرَاعًا لاَ يَزِدْنَ عَلَيْهِ " .
Бизга Абдулжаббор ибн ал-Ало ибн Абдулжаббор хабар берди, Суфёндан, у деди: менга Айюб ибн Мусо ривоят қилди, Нофиъдан, у Сафийядан, у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) изор ҳақида айтадиганини айтганларида, Умму Салама: «Аёллар нима қилади?» деди. У: «Бир қарич осилтирсинлар,» дедилар. У: «Унда оёқлари кўриниб қолади,» деди. У: «Унда бир тирсак (осилтирсинлар), ундан оширмасинлар,» дедилар.