أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُصْعَبَ بْنَ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ يُعَلِّمُنَا خَمْسًا كَانَ يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِهِنَّ وَيَقُولُهُنَّ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبُخْلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْنِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أُرَدَّ إِلَى أَرْذَلِ الْعُمُرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الدُّنْيَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайдрдан (ривоят қилди), у деди: мен Мусъаб ибн Саъддан эшитдим, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: у бизга бешта (калимани) ўргатарди ва айтарди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан дуо қилардилар ва айтардилар: «Аллаҳим, мен Сендан бахилликдан паноҳ сўрайман, Сендан қўрқоқликдан паноҳ сўрайман, умрнинг энг тубанига (қариликнинг энг заифига) қайтарилишимдан Сенга паноҳ сўрайман, дунё фитнасидан Сенга паноҳ сўрайман ва қабр азобидан Сенга паноҳ сўрайман.»