أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ النَّارِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَحْيَا وَالْمَمَاتِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ " .
Бизга Яҳё ибн Дуруст хабар берди, у деди: бизга Абу Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилдики, Абу Салама унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот шундай дер эдилар: «Аллаҳим, мен Сендан қабр азобидан паноҳ сўрайман, Сендан дўзах азобидан паноҳ сўрайман, Сендан ҳаёт ҳамда мамот фитнасидан паноҳ сўрайман ва Сендан Масиҳ Дажжолнинг ёмонлигидан паноҳ сўрайман.»