أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، قَالَ رَأَيْتُ جَرِيرًا بَالَ ثُمَّ دَعَا بِمَاءٍ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فَسُئِلَ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَنَعَ مِثْلَ هَذَا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Сулаймондан, у Иброҳимдан, у Ҳаммомдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Жарирнинг бавл қилганини, сўнгра сув сўраб таҳорат олганини ва махсилари устига масъҳ қилганини, кейин туриб намоз ўқиганини кўрдим. Ундан бу ҳақда сўралганда, у: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг худди шундай қилганларини кўрганман,» деди.»