حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى عَلَى النَّجَاشِيِّ فَكَبَّرَ أَرْبَعًا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَجَابِرٍ وَيَزِيدَ بْنِ ثَابِتٍ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَيَزِيدُ بْنُ ثَابِتٍ هُوَ أَخُو زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَهُوَ أَكْبَرُ مِنْهُ شَهِدَ بَدْرًا وَزَيْدٌ لَمْ يَشْهَدْ بَدْرًا . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَرَوْنَ التَّكْبِيرَ عَلَى الْجَنَازَةِ أَرْبَعَ تَكْبِيرَاتٍ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَمَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
«Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Нажошийга (жаноза) намозини ўқиб, тўрт марта такбир айтдилар. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Аббос, Ибн Абу Авфо, Жобир, Язид ибн Собит ва Анасдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Язид ибн Собит Зайд ибн Собитнинг акаси бўлиб, ундан каттароқдир; у Бадрда иштирок этган, Зайд эса Бадрда иштирок этмаган. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган кўпчилик илм аҳли ҳузурида амал шунга биноан бўлиб, улар жанозада тўрт такбир айтишни (лозим) деб билдилар. Бу Суфён ас-Саврий, Молик ибн Анас, Ибн ал-Муборак, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.»