حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَأَبُو عَمَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَكَمِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ عَسْبِ الْفَحْلِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسٍ وَأَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَقَدْ رَخَّصَ بَعْضُهُمْ فِي قَبُولِ الْكَرَامَةِ عَلَى ذَلِكَ .
Бизга Аҳмад ибн Мании ва Абу Аммор ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳакам хабар берди, у Нофидан, у Ибн Умардан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айғирни қочириш ҳақини (олишдан) қайтардилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Анас ва Абу Саиддан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Баъзи илм аҳли ҳузурида шунга амал қилинади. Улардан баъзилари эса бунинг эвазига (бериладиган) ҳадияни (кароматни) қабул қилишга рухсат берганлар.