حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْمُحَاقَلَةِ وَالْمُزَابَنَةِ إِلاَّ أَنَّهُ قَدْ أَذِنَ لأَهْلِ الْعَرَايَا أَنْ يَبِيعُوهَا بِمِثْلِ خَرْصِهَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ هَكَذَا رَوَى مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ هَذَا الْحَدِيثَ . وَرَوَى أَيُّوبُ وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ وَمَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْمُحَاقَلَةِ وَالْمُزَابَنَةِ . وَبِهَذَا الإِسْنَادِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ رَخَّصَ فِي الْعَرَايَا . وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абда Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Зайд ибн Собитдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳоқала ва музобанадан қайтардилар, фақат ароё эгаларига уни тахминий ўлчови билан сотишга рухсат бердилар. (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра ва Жобирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Зайд ибн Собит ҳадисини Муҳаммад ибн Ишоқ ана шундай ривоят қилди. Айюб, Убайдуллаҳ ибн Умар ва Молик ибн Анас эса Нофиъдан, у Ибн Умардан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳоқала ва музобанадан қайтардилар,» деб ривоят қилдилар. Шу иснод билан Ибн Умардан, у Зайд ибн Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «У ароёда рухсат бердилар,» деб (ривоят қилинди). Бу Муҳаммад ибн Ишоқнинг ҳадисидан саҳиҳроқдир.