حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْعُمْرَى جَائِزَةٌ لأَهْلِهَا أَوْ مِيرَاثٌ لأَهْلِهَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَجَابِرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَابْنِ الزُّبَيْرِ وَمُعَاوِيَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, Саиддан, у Қатодадан, у Ҳасандан, у Самурадан (ривоят қилдики), Набийюллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умро (умрбод ҳадя қилинган нарса) унинг эгасига жоиздир,» ёки: «унинг эгасига меросдир,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Зайд ибн Собит, Жобир, Абу Ҳурайра, Оиша, Ибн Зубайр ва Муовиядан ҳам (ривоят) бор.