حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجَمَ يَهُودِيًّا وَيَهُودِيَّةً . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَالْبَرَاءِ وَجَابِرٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا إِذَا اخْتَصَمَ أَهْلُ الْكِتَابِ وَتَرَافَعُوا إِلَى حُكَّامِ الْمُسْلِمِينَ حَكَمُوا بَيْنَهُمْ بِالْكِتَابِ وَالسُّنَّةِ وَبِأَحْكَامِ الْمُسْلِمِينَ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ يُقَامُ عَلَيْهِمُ الْحَدُّ فِي الزِّنَا . وَالْقَوْلُ الأَوَّلُ أَصَحُّ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Шарик, Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир яҳудий эркак ва бир яҳудий аёлни тош отиб ўлдирдилар. У деди: Бу бобда Ибн Умар, ал-Баро, Жобир, Ибн Абу Авфо, Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорис ибн Жазъ ва Ибн Аббослардан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобир ибн Самуранинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Кўпчилик илм аҳли шунга амал қилиб: «Агар китоб аҳли ўзаро низолашиб, мусулмонлар ҳокимлари олдига (ҳукм учун) келишса, улар ўртасида Китоб, Суннат ва мусулмонлар ҳукмлари асосида ҳукм қилинади,» дейишган; бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Баъзилари эса: «Уларга зино ҳадди жорий қилинмайди,» дейишган. Биринчи сўз (қавл) кўпроқ саҳиҳдир.