باب مَا جَاءَ فِي رَجْمِ أَهْلِ الْكِتَابِ
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجَمَ يَهُودِيًّا وَيَهُودِيَّةً . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас, Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир яҳудий эркак ва бир яҳудий аёлни тош отиб ўлдирдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Ҳадисда бир қисса бор ва бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجَمَ يَهُودِيًّا وَيَهُودِيَّةً . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَالْبَرَاءِ وَجَابِرٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا إِذَا اخْتَصَمَ أَهْلُ الْكِتَابِ وَتَرَافَعُوا إِلَى حُكَّامِ الْمُسْلِمِينَ حَكَمُوا بَيْنَهُمْ بِالْكِتَابِ وَالسُّنَّةِ وَبِأَحْكَامِ الْمُسْلِمِينَ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ يُقَامُ عَلَيْهِمُ الْحَدُّ فِي الزِّنَا . وَالْقَوْلُ الأَوَّلُ أَصَحُّ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Шарик, Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир яҳудий эркак ва бир яҳудий аёлни тош отиб ўлдирдилар. У деди: Бу бобда Ибн Умар, ал-Баро, Жобир, Ибн Абу Авфо, Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорис ибн Жазъ ва Ибн Аббослардан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобир ибн Самуранинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Кўпчилик илм аҳли шунга амал қилиб: «Агар китоб аҳли ўзаро низолашиб, мусулмонлар ҳокимлари олдига (ҳукм учун) келишса, улар ўртасида Китоб, Суннат ва мусулмонлар ҳукмлари асосида ҳукм қилинади,» дейишган; бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Баъзилари эса: «Уларга зино ҳадди жорий қилинмайди,» дейишган. Биринчи сўз (қавл) кўпроқ саҳиҳдир.