حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْحَكَمِ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَمْرٍو، أَوْ عُمَرَ بْنِ مُسْلِمٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ رَأَى هِلاَلَ ذِي الْحِجَّةِ وَأَرَادَ أَنْ يُضَحِّيَ فَلاَ يَأْخُذَنَّ مِنْ شَعْرِهِ وَلاَ مِنْ أَظْفَارِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالصَّحِيحُ هُوَ عَمْرُو بْنُ مُسْلِمٍ قَدْ رَوَى عَنْهُ مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَلْقَمَةَ وَغَيْرُ وَاحِدٍ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ نَحْوَ هَذَا . وَهُوَ قَوْلُ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ كَانَ يَقُولُ سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ وَإِلَى هَذَا الْحَدِيثِ ذَهَبَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَرَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي ذَلِكَ فَقَالُوا لاَ بَأْسَ أَنْ يَأْخُذَ مِنْ شَعْرِهِ وَأَظْفَارِهِ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ عَائِشَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَبْعَثُ بِالْهَدْىِ مِنَ الْمَدِينَةِ فَلاَ يَجْتَنِبُ شَيْئًا مِمَّا يَجْتَنِبُ مِنْهُ الْمُحْرِمُ .
Бизга Аҳмад ибн ал-Ҳакам ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, Шуъбадан, у Молик ибн Анасдан, у Амрдан — ёки Умар ибн Муслимдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким Зулҳижжа ҳилолини кўрса ва қурбонлик сўймоқчи бўлса, на сочидан, на тирноқларидан оладиган бўлмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Тўғриси — Амр ибн Муслимдир; ундан Муҳаммад ибн Амр ибн Алқама ва бошқа бир неча киши ривоят қилган. Бу ҳадис Саид ибн ал-Мусайябдан, у Умму Саламадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл билан ҳам шунга ўхшаш ривоят қилинган. Бу баъзи илм аҳлининг сўзидир; шуни Саид ибн ал-Мусайяб айтар эди ва шу ҳадисга Аҳмад ва Ишоқ амал қилганлар. Баъзи илм аҳли эса бунда рухсат бериб: «Сочидан ва тирноқларидан олишида зарар йўқ,» деганлар. Бу Шофиъийнинг сўзидир; у Оиша ҳадиси билан ҳужжат келтирган: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинадан қурбонлик (ҳадйини) жўнатар, лекин иҳромдаги киши сақланадиган нарсалардан ҳеч нарсадан сақланмас эдилар.