حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ الضُّبَعِيُّ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي بِحَضْرَةِ الْعَدُوِّ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَبْوَابَ الْجَنَّةِ تَحْتَ ظِلاَلِ السُّيُوفِ " . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ رَثُّ الْهَيْئَةِ أَأَنْتَ سَمِعْتَ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُهُ قَالَ نَعَمْ . فَرَجَعَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ أَقْرَأُ عَلَيْكُمُ السَّلاَمَ . وَكَسَرَ جَفْنَ سَيْفِهِ فَضَرَبَ بِهِ حَتَّى قُتِلَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ جَعْفَرِ بْنِ سُلَيْمَانَ الضُّبَعِيِّ . وَأَبُو عِمْرَانَ الْجَوْنِيُّ اسْمُهُ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ حَبِيبٍ وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي مُوسَى قَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ هُوَ اسْمُهُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон аз-Зубаъий ривоят қилди, у Абу Имрон ал-Жавнийдан, у Абу Бакр ибн Абу Муса ал-Ашъарийдан (ривоят қилди), у деди: отамнинг душман ҳузурида шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, жаннат эшиклари қиличлар соялари остидадир,» дедилар. Шунда қавмдан эски-туски кўринишдаги бир киши: «Сен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у (шундай) деяётганларини эшитдингми?» деди. У: «Ҳа,» деди. Сўнг у ўз ҳамроҳлари олдига қайтиб: «Мен сизларга салом йўллайман,» деди-да, қиличининг қинини синдирди ва у билан ўлдирилгунча жанг қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Жаъфар ибн Сулаймон аз-Зубаъий ҳадисидан биламиз. Абу Имрон ал-Жавнийнинг исми Абдулмалик ибн Ҳабибдир. Абу Бакр ибн Абу Муса ҳақида Аҳмад ибн Ҳанбал: «Бу унинг исмидир,» деган.