حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ شَرِبَ الْخَمْرَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ الرَّابِعَةَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ لَمْ يَتُبِ اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَقَاهُ مِنْ نَهْرِ الْخَبَالِ " . قِيلَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَمَا نَهْرُ الْخَبَالِ قَالَ نَهْرٌ مِنْ صَدِيدِ أَهْلِ النَّارِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ نَحْوُ هَذَا عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ибн Абдулҳамид, Ато ибн ас-Соибдан, у Абдуллаҳ ибн Убайд ибн Умайрдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Абдуллаҳ ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким хамр ичса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар яна қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар яна қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар тўртинчи марта қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди ва агар тавба қилса ҳам, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилмайди ва унга Хабол дарёсидан ичиради,» дедилар. «Эй Абу Абдурраҳмон, Хабол дарёси нима?» дейилди. У: «Дўзах аҳлининг йирингидан (иборат) бир дарё,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бунга ўхшаши Абдуллаҳ ибн Амр ва Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилинган) ҳам ривоят қилинган.